Na otvorenoj pozornici Saborišta u Tršiću, rodnom selu Vuka Stefanovića Karadžića (1787-1864), održana je završna svečanost 93. Vukovog sabora. Sabrali smo se da se 93. put zajedno poklonimo i zahvalimo našem Vuku, a ovogodišnji sabor protekao je u znaku velikog jubileja 200 godina od osnivanja Matice srpske, najstarije književne, kulturne i naučne institucije srpskog naroda, i 200 godina od prvog izdanja Vukove "Danice", rečeno je na početku današnje svečanosti.
Posle izvođenja ''Himne Vuku'' Stevana St.Mokranjca i podizanja zastave Vukovih sabora pozdravnu reč uputila je Dragana Lukić, gradonačelnica Loznice, koja je rekla da za Lozničane Vuk Karadžić nije samo istorijska ličnost već deo zavičajnog identiteta, a istovremeno i ličnost čije delo daleko prevazilazi granice jednog vremena i jednog mesta.
- Vuk je bio ambasador srpskog jezika, kulture, identiteta i narodne misli u Evropi. Skrenuo je pažnju evropskih intelektualaca na bogatstvo srpskog jezika i narodne književnosti. Tako je postao kulturni most između Srbije i Evrope, pokazujući da jezik i književnost jednog naroda mogu da pređu njegove granice i postanu deo šireg evropskog kulturnog prostora. Ponovo se okupljamo u Tršiću oko onoga što nas kao narod određuje — a to su jezik, pismo, knjiga, književnost i kulturno pamćenje. Vukov sabor nije samo sećanje na prošlost, već živi prostor susreta, tradicije i savremene kulture — mesto na kojem deca, mladi, pisci, naučnici, umetnici i posetioci zajedno čuvaju vezu sa sopstvenim kulturnim korenima. Naša je obaveza da tu vezu ne prekinemo i da budućim generacijama ostavimo jezik kojim će izražavati svoju misao, pismo kojim će zapisivati i kulturu koju će nastaviti da stvaraju – kazala je pored ostalog Lukićeva
Sabiru je prisustvovao Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete u tehničkom mandatu, koji je ocenio da
''u nekoj istorijskoj dimenziji, Vuk Karadžić stoji zajedno sa Svetim Savom i Dositejem kao ugaoni kamen našeg identiteta, jezika, kulture, nauke i književnosti''.
- Svetu koji se stalno menja, moramo shvatiti da nam je obrazovanje ključni resurs, jer najveći kapital koji ova zemlja ima jesu ljudi. Ljudi danas mogu biti nosioci progresa onda, i samo onda, kada su obrazovani. Vuk je to pre mnogo decenija znao i zbog toga je njegovo umeće da reformiše srpski jezik i omogući nam da razvijemo univerzalnu pismenost nešto što je od neprocenjivog značaja. Danas smo pred istim zadatkom pred kojim je bio Vuk: da reformišemo prosvetu, usvojimo nove metode učenja, nove pristupe znanju, nove tehnologije i ishode do kojih njihova primena u sticanju znanja i reprodukovanju znanja dovodi. Vukov sabor danas predstavlja metaforu onoga što je ključni reformski zadatak naše prosvete, da spojimo tradiciju i inovaciju, znanje i vrlinu, očuvamo identitet, a da napredujemo u svetu koji se stalno menja – kazao je Stanković.
Saborsku besedu održao je književnik i upravnik Biblioteke ''Matice srpske'' Selimir Radulović koji je rekao da niko kao Vuk nije tako zahvatio celinu srpskog bića — jezičkog, kulturnog, istorijskog, političkog, pa i u pismu knezu Milošu predočavao da ista prava pripadaju i knezu i seljaku, tražeći pravo i pravdu za one koji su narodno biće, koji su krv, koji znače grudu, običaj i jezik.
- Živimo u svetu kojega greh razjede do te mere da liči na gnojnu ranu. Zasitio se ljudi i hoće da ih ukloni kao kakve insekte. Savremeni opatuljeni čovek, leteći nad ponorom sa željom da se izmeni dno njegovo, izgubio je bližnjeg, brata svog, ali i sebe samoga. On ne zna zašto živi: od bogodoličnog postao je demonodolično biće. Zli duh živi u njemu kao domaćin u svom domu. Stoga je miljama udaljen od svagda dobrodošle leje smirenja...Stoga je ovo naše Vukovo sabranje prilika da se iz polumraka zemaljskog vratimo na put večne svetlosti. Stoga je naša sveta obaveza, kao Vukovih nastavljača, da njegovo delo, koje nedri duh srpskog naroda, čuvamo i danas u vremenu novih komunikacionih i informacionih tehnologija, jer ono i programski i delatno zasenčuje okvire srpske kulturne politike. Slava i hvala moćnom reformatoru koji je bez ostatka verovao u istinitost reči: ''Ne da se, ali će se dati.'' Ta i takva ličnost, neumorna srpska duša, pripada svim vremenima, pa nijedno neće hteti i moći bez nje, ni ovo današnje. Stoga joj se klanjam i ovoga časa. Njegova i naša Srbija živi, živeće i nadživeće – rekao je, pored ostalog, besednik.
Na Saborištu je potom izvedena pozorišna predstava ''Matični mleč'' u režiji profesora dr Luke Kecmana, koji je sa profesorom dr Draganom Stanićem i autor scenarija. Na istom mestu su popodnevnim saborskim poselom KUD ''Karadžić'' završeni programi ovogodišnjeg saborovanja. Vukov sabor je najstarija kulturna manifestacija kod nas čiji je cilj čuvanje sećanja na lik i delo slavnog Tršićanina, reformatora srpskog jezika. Ove godine počela je 14. septembra, a organizatori su Centar za kulturu ''Vuk Karadžić'' i Grad Loznica pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture. Podsetimo, prvi Vukov sabor održan je u dvorištu njegove tada obnovljene i osveštane spomen-kuće, 17. septembra 1933, i od tada se svake godine, osim 1941. i 1944, uoči Male Gospojine u Tršiću okupljaju poštovaoci dela Vuka Karadžića, reformatora srpskog jezika.